GLOBALIZACIJA Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva/ Globalisation: Contemporary Aspects of Economics, Trade and Healthcare
| Main Author: | Cuzovic Sreten, Cuzovic Djordje, Stamenovic Milorad |
|---|---|
| Format: | Book Journal |
| Bahasa: | srp |
| Terbitan: |
Ekonomski fakultet u Nišu
, 2019
|
| Subjects: | |
| Online Access: |
https://zenodo.org/record/3595918 |
Daftar Isi:
- Ako danas, s aspekta vremenske distance, posmatramo „ovo zadivljujuće i zastrašujuće vreme“, o kojem su pre petnaestak godina govorili E. Gidens i V. Haton, prepoznajući ga kao globalizaciju, s namerom da projektujemo njene buduće pravce razvoja, ne može se izbeći utisak da njen dosadašnji razvoj nije bio ni ravnomeran ni bezbolan. On to, verovatno, neće biti ni u budućnosti, jer svaka etapa privrednog i društvenog razvoja ima svoje prioritete. Neizvesnost je još veća ako se podsetimo Gidensovog prepoznavanja globalizacije „kao sveta posle 1989“, o kojem se u akademskim krugovima intezivno piše od poslednje decenije 20. veka. S druge strane, iako u naučno-stručnoj literaturi postoji obilje radova na ovu temu, proces globalizacije različito se shvata. O globalizaciji se piše kao o „novoj svetskoj paradigmi“, paradigmi neoliberalnog tipa, izjednačavaju je sa „vesternizacijom- amerikanizacijom — kapitalizmom bez duše“. Zagovornici globalizacije smatraju da je reč o širenju, produbljivanju i umrežavanju svetske međuzavisnosti u svim aspektima društveno-ekonomskog života, od trgovine robom i uslugama i kapitalom, s jedne, do sociokulturološke, zdravstvene i institucionalne međuzavisnosti, s druge strane. Te različitosti — višedimenzionalnosti — procesa globalizacije ne smeju da nas zbunjuju, već naprotiv, trebalo bi da nas ohrabre da i dalje tragamo, otkrivajući i savlađujući tajne ovog „zadivljujućeg i zastrašujućeg vremena“. Pred istraživačima se otvara pitanje odakle krenuti u istraživanje ovog „fenomena“ 21. veka. Sve zavisi iz kog ugla se, dakle, proces globalizacije posmatra i šta prepoznajemo kao nedovoljno istražen teorijsko-empirijski segment. Izbor između različitih pristupa istraživanju globalizacije, u ovoj knjizi omeđen je naučno-istraživačkom prepoznatljivošću i profesionalnom orijentacijom autora, s jedne, i prepoznavanjem nedovoljno istraženih ekonomskih aspekata procesa globalizacije, s druge strane. Sa takvom orijentacijom, prepoznali smo da je u naučno-stručnoj literaturi dovoljno pažnje posvećeno makroekonomskim trendovima globalizacije i njihovim protivurečnostima, dok su mikroekonomski aspekti bili u senci ovih istraživanja. Neosporno je da s padom Berlinskog zida (1989) dolazi do preraspodele moći na globalnom tržištu i internacionalizacije trgovinskih tokova, gde nacionalne privrede postaju „filijale“ multinacionalnih kompanija (MNK). Internacionalizuju se tokovi robe, usluga, kapitala i informacija, u trgovini koja postaje vezivna nit globalnog — internacionalnog tržišta. Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta u ekonomiji i trgovini koju najnoviji talas globalizacije donosi. Tokovi na međunarodnom tržištu početkom 21. veka pokazuju da multinacionalne kompanije postaju „arhitekte“ globalne mape sveta, izgrađujući svoju konkurentsku prepoznatljivost i poslovne performanse na platformi savremene informatike i elektronike. Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postaju alat u rukama globalno orijentisanog menadžmenta. Sa pojavom i razvojem interneta, afirmiše se novi model ekonomije-trgovine, poznatiji u literaturi kao „digitalna-web-internet ekonomija“. Trguje se, a da se poslovni partneri i ne vide. Umesto vođenja poslovnih razgovora u prostoriji za „okruglim stolom“, pregovara se i trguje u virtuelnom okruženju, s pozivom na standarde kvaliteta ISO 9000, ISO 14000, HACCP itd. Razvija se model mrežnog preduzeća i virtuelnih lanaca snabdevanja. Elektronska trgovina premošćuje i najveću geografsku udaljenost između poslovnih partnera. S obzirom na ograničenost prostora za raspravu o višedimenzionalnosti procesa globalizacije, u ovom pristupnom tekstu zaključićemo da je reč o društveno- ekonomskom procesu koji ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Pri tome, treba imati u vidu da se proces globalizacije ne odvija van vremena i prostora, niti pak van domašaja čoveka kao društveno-ekonomskog bića. Čovek, kao društveno-ekonomski „entitet“, kvalitativni je i kvantitativni „arhitekta“, izumitelj i pokretač svih promena, bilo da one imaju lik „humanog“ ili „divljeg“ kapitalizma. S druge strane, ako je pretpostavka da se društvo zasniva na određenim principima makar približno tačna, otvara se pitanje toga kakav je odnos društva prema čoveku u „ovom zadivljujućem i zastrašujućem vremenu“. Osim čisto filozofskih pogleda na čoveka, važno je sagledati i one na kojima se zasniva zdravstvo, poput Hipokratove zakletve, Nirnbernškog koda, Helsinške deklaracije, različitih standarda poput Dobre kliničke prakse i odnosa savremenih ideologija prema razumevanju i primeni ovih zdravstvenih standarda. S tim u vezi, nezaobilazno je sagledati i kako vladajuća neoliberalna paradigma utiče i menja svest o zdravstvenim standardima i potrebama čoveka odnosno pacijenta. Sve su ovo validne hipoteze koje doprinose razumevanju toka globalizacije i uticaja na ekonomiju, trgovinu i zdravstvo. Stoga, istraživanje aktuelnih tokova globalizacije u ozračju ekonomije, trgovine, ma koliko ono bilo strategijski osmišljeno, ne bi moglo poneti epitet „poznato-priznato“, ukoliko bi segment zdravstva izostao. Posebno se pošlo od teze da su problemi zdravstva ujedno i problemi globalizacije i internacionalizacije u celini. Pored ostalog, model globalizacije zdravstva obuhvata institucionalne, ekonomske, sociokulturalne i ekološke faktore. Akcenat je stavljen na razvoj globalnih upravljačkih struktura, kada se radi na formulisanju politika zdravstvene zaštite. Pri tome, „markirali“ smo Svetsku zdravstvenu organizaciju i Svetsku banku kao institucionalne nosioce globalizacije u oblasti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ima značajnu ulogu u pravnom regulisanju zdravstva, globalno posmatrano, a definisano kroz Milenijumske ciljeve razvoja. Svetska banka takođe ima značajnu ulogu u ekonomskom dizajniranju Globalnog zdravstvenog fonda, s posebnim naglaskom na programe finansiranja prioritetnih zdravstvenih projekata od strane MMF-a. Jedan od najznačajnijih uticaja na zdravstvo u procesu globalizacije jeste činjenica da postepeno, u sve većoj meri, nestaju razlike između nacionalnih i internacionalnih tržišta zdravlja kao javnog dobra — kao što nestaju i nacionalne granice u prometu roba, usluga i kapitala. U istraživanju — definisanju optimalnog modela zdravstva u uslovima globalizacije — imali smo u vidu i stalno povećanje broja stanovnika planete, koje utiče na upotrebu, raubovanje i devastiranje pojedinih resursa, poput vode (pijaće) i obradivog zemljišta.